Dobar dizajner je neko ko sve one male, naizgled nebitne lekcije stečene radom na raznovrsnim projektima, ume da integriše u jednu kompaktnu celinu. Na tome on dalje gradi svoj unikatni stil. Njegova sposobnost da neprekidno upija nova iskustva njegova je najvažnija veština, a marljivost još bolji dodatak. Ipak, dobrog dizajnera enterijera prepoznajemo upravo po ova tri kriterijuma:
#1
Pažnju posvećuje detaljima, ali pri tom vidi i opštu sliku
Ovo možda deluje kao kliše, ali nikada ne treba smetnuti sa uma da svaki projekat sa sobom nosi neku veliku priču. Iako je Charles Eames s pravom rekao da detalji čine kvalitetan dizajn, bez vodeće teme detalji sami za sebe jednostavno nemaju smisla. Unikatno ogledalo sa ručno pravljenim ramom je fantastičan dodatak svakom kupatilu, i doći će do izražaja samo ako je cela prostorija projektovana po meri klijenta.
#2
Ume da gleda u budućnost
Ovakav arhitekta u svakom svom projektu uspeva da zadovolji trenutne potrebe klijenta, ali isto tako može da prepozna šta će taj isti klijent od svog objekta zahtevati za par godina. Prosečnom klijentu rekonstrukcija doma (ponekad i radnog prostora) predstavlja investiciju u koju će se upustiti samo jednom u životu. Takav klijent zahteva trajno rešenje enterijera kojem neće biti potreban redizajn nakon nekoliko godina. Za primer uzmite enterijere u kojima žive porodice sa malom decom jer, kako to obično bude, ta deca neće zauvek ostati tako mala i njihove će potrebe zahtevati mnogo više prostora.
#3
Uvek je jedan korak ispred klijenta
Dizajner enterijera u neku ruku, ponekad igra ulogu psihologa. On je tu da sasluša, da savetuje, da upije svaku reč klijenta vezanu za to šta želi da postigne od svog novog prostora. Isto tako, iskusan dizajner se u svakom novom objektu oseća kao riba u vodi, znajuću vrlo dobro šta sa njime može da postigne, pa čak i da time iznenadi klijenta (verujte nam na reč: svi vole pozitivna iznenađenja). Ponekad takva rešenja nama arhitektama deluju vrlo lohgično, kao što je probijanje zida male kuhinje kako bi se vizuelano i fizički proširio prostor, pa samim tim i unelo više svetlosti u već postojeći prostor. Ispod vidite i primer jednog takvog projekta, jer kuhinja otvorenog tipa nije bila na listi zahteva klijenata da bi se, na našu inicijativu, to pokazalo kao sasvim praktično rešenje.
