Kada se planira renoviranje enterijera, razgovor često krene od pogrešnog pitanja. Od starta, u fokus razgovora pređe na to šta treba ukloniti, zameniti ili redizajnirati.
Za mnoga renoviranja enterijera to nije najkorisnija početna tačka. Mnogo bolje je započeti pitanjem: Šta treba da ostane?
Zašto baš to pitanje?
Zato što kvalitet renoviranog enterijera ne zavisi od toga koliko je elemenata zamenjeno. Zavisi od toga da li prostor posle refita bolje funkcioniše, da li je usklađen sa novim vlasnikom i da li je sačuvano ono što je u njemu već imalo vrednost.
Ne mora sve što u enterijeru postoji automatski da nestane. Postoje elementi koji su izuzetno kvalitetno izrađeni. Dok jedni odlično podržavaju osmišljen prostor, drugi nose deo identiteta same jahte.
Upravo se ta poslednja tačka često potcenjuje. Refit ne treba da pretvori jahtu u generički luksuzni enterijer koji bi mogao da pripada bilo kom prostoru. Trebalo bi da unapredi boravak na jahti, da enterijer učini savremenijim, udobnijim i prilagođen novom vlasniku, bez brisanja karaktera koji ta jahta već ima.
Na tome trenutno radimo i na projektu renoviranja enterijera jahte od 42 metra. Jahta ima nove vlasnike, prolazi kroz ozbiljan refit i priprema se za novu charter sezonu. Zato polazna tačka nije bila spisak elemenata za zamenu, već procena onoga što u enterijeru i dalje vredi zadržati, bilo zbog kvaliteta, funkcije ili karaktera prostora. Tek nakon toga sa vlasnicima smo definisali šta im više ne odgovara i koje izmene mogu najefikasnije da donesu novi rezultat.
U salonu na glavnoj palubi, bilo je jasno da postojeće sofe treba zameniti. Problem nije bio samo estetski. Njihov oblik i položaj je ograničavao funkcionisanje salona. Otežavali su prolaz kroz salon i pristup oblogama iza sofa koje moraju da ostanu dostupne. Novim rešenjem dobili smo jasniji vizuelni pravac, bolju prohodnost i dodatni prostor za odlaganje ispod sedenja.
Istovremeno, nije bilo potrebe da se menja sve. Dve fotelje zanimljivog dizajna ostale su u prostoru. Ne zato što „mogu još malo da posluže“, već zato što i dalje imaju karakter i mogu da nastave da funkcionišu u novom konceptu. Klub stolovi, sa druge strane, menjaju se novim rešenjem. Upravo tu se vidi razlika između površnog i promišljenog refita: ne u tome da se zameni sve, nego da se zameni ono što zaista treba.
Istu logiku smo videli i na drugim projektima. Nekada su to kvalitetne drvene obloge koji su u odličnom stanju, pa nema razloga da se uklanjaju samo zato što prostor traži osveženje. Nekada je to deo rasporeda koji već dobro funkcioniše i ne treba ga menjati da bi enterijer delovao „novije“. Nekada je to jedan komad nameštaja ili detalj koji nosi kontinuitet prostora i pomaže da jahta i posle renoviranja zadrži svoj identitet.
Za vlasnike, brokere, kapetane i sve koji su uključeni u refit, ovakav način razmišljanja je važan iz jednog jednostavnog razloga: pomaže da se jasno odvoji ono što je zaista zastarelo ili problematično od onoga što i dalje ima vrednost. To obično vodi ka boljim odlukama, fokusiranijem budžetu, manjem broju nepotrebnih intervencija i jačem krajnjem rezultatu.
Enterijer jahte ne postaje bolji zato što je više stvari promenjeno. Postaje bolji kada su promenjene prave stvari, a prave stvari ostale.
Zato jedno od najvažnijih pitanja u svakom renoviranju enterijera jahte nije samo šta želite da promenite, već i šta i dalje vredi sačuvati.
