U luksuznim enterijerima, umetnička dela se često tretiraju kao završni estetski detalj koji „zaokružuje“ prostor.
Ali kad se radi promišljeno, ona to nije.
U našem studiju, umetnička dela nisu dekor koji dodajemo na kraju. Ona su neraskidivi deo koncepta, gotovo važna kao nameštaj, svetlo ili tekstura. I zato o njima razgovaramo već u prvim koracima svakog projekta.
Kada klijent već ima umetničko delo
U nekim projektima klijenti dolaze s nečim ličnim. To može biti slika, skulptura, porodično nasleđe ili delo u kom su se jednostavno pronašli. U tom slučaju, o tom delu razgovaramo vrlo rano u procesu: gde bi moglo da stoji, kako će se osvetliti, i sl.
Takvo umetničko delo može postati važan akcenat, element koji utiče na neke druge dizajnerske izbore. Nije važno koliko je vredno po tržišnim merilima, važno je šta znači klijentu.
Kada klijent ima umetnika, ali nema gotovo delo
Na primer, trenutno radimo na enterijeru 50‑metarske jahte u izgradnji. Klijent je želeo da centralno delo u salonu stvori umetnik koga posebno ceni, ali samo delo još ne postoji. Zato smo od samog početka zajedno razrađivali prostor koristeći umetnikove skice kao polaznu tačku.
Saradnja sa akademskim umetnikom ne ide tako što mu „naručimo“ sliku, već tako što s njim razgovaramo o celom konceptu. Delimo ideje, teksture, osećaj koji želimo da postignemo. Zajedno razmatramo kako to delo može da proširi željenu emociju, da ne bude samo tačka u prostoru, već linija koja povezuje prostor.
Umetnik zatim priprema seriju skica i uzoraka tekstura. Ne biramo samo motiv, već i površinu, ritam poteza, materijal, i vizuelno i taktilno.
Klijent se po želji uključuje u proces: pregledamo varijante i biramo pravac koji najbolje govori njegovim jezikom. Ako želi da prepusti odluku, činimo to mi, zajedno s umetnikom.
Kada klijent ne zna odakle da počne
Često klijente more mogućnosti zatrpava. Žele jedinstven pečat, ali ne znaju u kom pravcu da krenu.
Takav je bio i luksuzni dupleks čiji vlasnici nisu imali ni umetnika ni delo, ali su znali da prostoru nedostaje onaj jedinstveni „potpis“.
Prvi korak nije bio „koju sliku da kupe?“ već „kakvu emociju treba da osećaju dok prolaze kroz svaku sobu?“
Zajedno smo se složili da ceo enterijer treba da pulsira jednom, prepoznatljivom temom.
Inspiraciju smo pronašli u ekspresivnom crno‑belom portretu, linijskom crtežu čiji se potezi lako skaliraju i transformišu.
U dnevnom boravku taj portret prerasta u sliku velikog formata: tanak crni ram i snažna kompozicija koja odmah postavlja ton.
Hodnik se pretvara u intimnu galeriju: varijacija istih poteza živi na slici u tankom ramu, smeštenoj između dve zidne lampe, i momentalno fiksira pogled, pretvarajući prolaz u moderan, zanimljiv prostor.
U radnoj sobi motiv se razlaže u apstraktni šapat na zidu. Fragmenti linija kao tihi grafit koji daje energiju prostoru za fokus.
Kroz sve scene provlači se topla oker‑žuta; na jastucima, foteljama i sitnim detaljima, kao akcent koji povezuje odlomke iste priče.
Rezultat je enterijer koji pulsira jedinstvenom temom, a i dalje ostaje raznolik i slojevit, baš kao i ljudi koji u njemu žive.
Od skice do osećaja
Kada se izabere pravac, i odaberu predložene skice, slede još dve faze: umetnik pravi veću, probnu studiju, sa definisanom teksturom, i tek nakon toga započinje izradu konačnog dela.
Mi u tom procesu vodimo računa i o svemu oko tog dela: poziciji, dimenzijama, visini oka, količini svetla u različita doba dana, načinu na koji će klijent koristiti prostor.
Jer umetnost nije tu da popuni zid. Tu je da prenese osećaj.
Nekad to nije ni slika
Umetnost u prostoru ne mora biti ograničena na slike ili skulpture.
Često sarađujemo s umetnicima na stvaranju gotovih elemenata: tapeta, staklenih panela, tekstilnih akcenata.
U jednom apartmanu hodnik je od običnog prolaza trebalo da postane trenutak iznenađenja. Vlasnik je bio fasciniran radom italijanske slikarke, pa smo je pozvali da zajedno pronađemo rešenje. Njena kompozicija pretočena je u široku staklenu površinu iza koje je mini ostava; dok prolazite, prepoznajete svaki potez četkicom i hodnik postaje mini galerija na putu ka spavaćoj zoni.
Drugi slučaj vodi u Suboticu, grad secesije. Kada smo projektovali novu recepciju hotela u starom jezgru grada, želeli smo da gost već na pragu oseti duh mesta. Obratili smo se radionici Zsolnay i zajedno razvili seriju dekorativnih keramičkih pločica nadahnutih lokalnim ornamentalnim motivima. Stilizovani logotip hotela utisnut je u glazuru, nijanse smo uskladili s enterijerom, a niz pločica sada krasi centralni pult kao tihi ambasador tradicije koji dočekuje svakog gosta.
U oba projekta umetnost nije „dodatak“ koji se naknadno okači na zid; ona je utkana u samu arhitekturu i svakodnevno priča svoju priču.
Ne morate znati šta želite. Dovoljno je da znate kako želite da se osećate.
Ovo je najvažnija poruka za svakog ko se plaši izbora.
Ne očekujemo od vas da znate razliku između ulja i akrila, niti da sami pronađete delo koje će vas predstavljati.
Naš je posao da vas pitamo, saslušamo, prevedemo vaš osećaj u prostor, a onda zajedno sa umetnicima, stvorimo nešto što nije ni kopija, ni kliše, ni trend.
Nešto što je zaista vaše.
Ako želite da i vaš prostor dobije jedinstveni umetnički pečat, kontaktirajte nas i zajedno ćemo ga oblikovati.
