Prošle nedelje sam stajala u poslovnici jednog poznatog svetskog brenda. Sve je bilo novo i enterijer i lokacija, u tek završenoj modernoj zgradi.
Ideja za uređenje je sigurno bila da prostor deluje impresivno već na prvi pogled. I zaista, u prvom trenutku sve je izgledalo kao da je pažljivo odabrano da ostavi snažan utisak.
Ali nakon deset sekundi, poželela sam da izađem.
Boje su bile jarke, previše jake. Linije oštre, zakošene, sve u pokretu. Nigde ni traga miru, udobnosti i posvećenosti klijentu… Prostor je bio dizajniran da pokaže snagu firme, ali ne i da dočeka čoveka.
Meni kao klijentu je bilo neprijatno. Prostor je postao nešto gde moraš da izdržiš, ne nešto što te poziva da ostaneš.
Kada prostor zaboravi na one zbog kojih postoji
Problem nije u brendu. Ova firma posluje globalno, pa sam želela da uporedim: da li su svi njihovi prostori ovako oblikovani? Pogledala sam kako izgledaju druge poslovnice po svetu i potvrdila da može i drugačije.
Verovatnije je da je u pitanju neko ko je dizajnirao prostor, a da pri tom nikada nije postavio jednostavno pitanje:
Kako će se ljudi osećati ovde?
Jer nije dovoljno da prostor liči na firmu. On mora da živi vrednosti te firme. I mora da se ponaša u skladu s onim što ta firma obećava svojim klijentima.
U ovom slučaju, utisak je bio jak, ali nije bio dobar.
Brendiranje nije bojenje zidova
Kada se identitet jedne firme svede na boje logotipa i prenese direktno na svaku površinu u prostoru, to nije dizajn. To je najlakši mogući put. Najbrže rešenje. Ali i najpliće.
Kvalitetan dizajn ide dublje. On uzima vrednosti firme, način na koji ona komunicira, ritam kojim funkcioniše i pretvara ih u atmosferu. Ne mora da koristi svaku boju iz brend knjige. Ne mora da „vrišti“ logo na svakom ćošku.
Važno je da prostor prenese osećaj vrednosti koje firma živi.
Birate više od estetike
Zato često kažem klijentima:
Kada birate arhitektu, ne birate samo stil. Birate čoveka koji će se ponašati prema vašim klijentima sa istim poštovanjem kao i vi.
Neko ko ne pita samo šta treba da se uradi, već i za koga.
Jer prostor nije reklama. Prostor je iskustvo.
Ljudi neće pamtiti boje. Pamtiće kako su se osećali.
Na kraju, ono što ostaje nije boja zida. Nije brend poruka. Nije prvi utisak.
Ono što ostaje je osećaj.
A ako je osećaj nelagoda, konfuzija ili potreba da što pre izađeš, ni najskuplja lokacija ni najprepoznatljiviji logo neće pomoći.
