Kod enterijera jahti, izbor sofe skoro nikada nije samo pitanje oblika ili boje. Mnogo češće je pitanje kretanja kroz prostor i načina na koji se jahta zaista koristi. Ipak, većina odluka se i dalje donosi na osnovu prvog izgleda. Upravo tu počinju problemi.
Za 19 godina rada u industriji videla sam mnogo rešenja koja na prvi pogled deluju potpuno različito, ali se u suštini svode na tri iste greške. Ovo su obrasci koji se ponavljaju bez obzira na budžet, veličinu jahte ili tip projekta.
Ako planirate izmene na jahti, slede tri greške koje se ponavljaju i koje se mogu izbeći:
1. Vidi se da je sofa dodata naknadno
Na jahti se vrlo brzo primeti kada je tapacirani komad unet kao naknadna odluka. Previše je dubok. Previše glomazan. Naguran uz zid. Prolazi postaju tesni, salon gubi prozračnost, a prostor počinje da deluje skučen i napet. Kao da nešto stalno „smeta“, iako na prvi pogled sve izgleda pristojno.
Ovo se često dešava kod refita, kada se gotova sofa ili ugaona garnitura izabere kao brzo i jednostavno rešenje. Ali jahta nije stan. I prostor na brodu ne trpi komade koji su projektovani bez obzira na njegov raspored. Problem nije u samoj sofi. Problem je u tome što nije projektovana za taj konkretan prostor.
Zato je kod jahti mnogo smislenije da tapacirani komad bude rađen po tačnim merama sa jasno definisanom dubinom sedenja, visinom naslona, proporcijama i odnosom prema prolazima. Takav komad može da integriše odlaganje, da prati liniju zida ili da se nastavlja u drugi element. On ne zauzima prostor, on ga oblikuje.
Na jahti, tapacirani nameštaj nije dekorativni dodatak. On je deo planiranja prostora.
2. Komad koji ne pripada celini
Druga greška je suptilnija. Dimenzije mogu da budu odgovarajuće tapacirani komad se posmatra kao samostalan objekat, a ne kao deo arhitekture prostora. Odabere se „lepa sofa“, odgovarajućih mera, koja ne smeta prolazima. Ali ne komunicira sa ostatkom enterijera.
Na jahti, sedenje nije samo mesto gde se sedi. Ono definiše ritam salona, povezuje zone, usmerava kretanje i utiče na to kako se prostor doživljava.
Kada je komad nameštaja tretiran kao izolovan element, prostor se fragmentira. Svaka zona počinje da funkcioniše za sebe, umesto da salon diše kao jedna celina.
Zato kod projektovanja tapaciranih elemenata razmišljamo šire: da li linija sedenja prati arhitekturu, da li može da se produži, poveže, “teče” kroz prostor, da li nosi koncept enterijera ili ga prekida? Razlika je suptilna, ali se oseća odmah. Na jahti, tapacirani komad ne bi trebalo da bude predmet u prostoru. On bi trebalo da bude njegov produžetak.
3. Zamena kao prva, umesto poslednja opcija
Treća greška je najčešća u refitima. I najskuplja. Postojeći nameštaj je konstruktivno u odličnom stanju. Okviri su stabilni. Tapacirung nije uništen. Ali boje, teksture i atmosfera više ne odgovaraju vlasniku ili novoj charter strategiji. U tom trenutku često se donosi radikalna odluka: sve napolje, sve novo. A to najčešće nije potrebno.
U postojećim enterijerima vrlo često postoje delovi koji su majstorski izvedeni: kvalitetne konstrukcije, precizno rađeni elementi, proporcije koje su pažljivo osmišljene. Izbacivanjem svega, zajedno sa zastarelom estetikom, gubi se i ono što bi se uz minimalne intervencije moglo fenomenalno uklopiti u novi izgled i čak postati njegova najjača tačka.
Ako je konstrukcija dobra, nema razloga da se odbacuje ono što funkcioniše. Mnogo je smislenije osvežiti postojeće komade. Prilagoditi ih novoj paleti, novoj atmosferi i novoj funkciji prostora. Pretapaciranje omogućava da enterijer dobije potpuno novi identitet, a da se zadrži struktura koja je već kvalitetno izvedena. Uz iskusne majstore, postojeći komadi se pažljivo obnavljaju i uklapaju u novu celinu bez nepotrebnog rušenja i bez kompromisa.
Refit ne znači brisanje svega postojećeg. Refit znači pametno unapređenje.
Kako da izbegnete ove greške?
Ako želite da izbegnete sve tri greške, pogrešne mere, komad koji ne pripada celini i nepotrebnu potpunu zamenu, ključ je u pristupu. Na jahtama, tapacirani elementi, sofe, fotelja, uzglavlja kreveta ili zidne obloge, svakako jesu deo luksuza, ali nikada nisu samo to. Oni definišu kako se prostor koristi, kako se kroz njega kreće i kako se u njemu boravi. Utiču na proporcije, akustiku, udobnost i celokupan doživljaj enterijera.
Zato na projektima koje vodi Salt & Water, klijente često usmeravamo ka custom-built rešenjima. Ne zato što je to „luksuznije“, već zato što omogućava kontrolu nad svakim segmentom, od mere i ergonomije do kvaliteta izrade. Pratimo proces od crteža do ugradnje. Ne samo izbor materijala, već i saradnju sa majstorima, proveru dimenzija, gustine sunđera, načina pričvršćivanja i svih onih detalja koji na kopnu deluju sitno, a na plovilu prave ogromnu razliku. Jer na jahti razlika između dobrog i vrhunskog enterijera najčešće nije u tome šta se vidi na fotografiji već u tome kako je izvedeno i kako funkcioniše kroz godine korišćenja.
Ukoliko ste planirali refit jahte, razmislite kako se vaš nameštaj uklapa u prostoru pre nego što odlučite sta dobro izgleda.
